Увод

Нека ова књига о нашем братству

провијава снагом духа

нек из ње тече живо предање

и нек се чита са пуно слуха.

                                Раденко Гојков

* * *

Село Тепца. Црква претком сине,
бдијућ давно покрај воде Таре
у част неба и Божијег лица,
буди помен на Тепчане старе.

Поп Дубљевић малу је освешта
кад Рајића кнежевство процвета,
С лозом сјајном својијех пастира
олтар диже Новљанскога света.

Обновљена звона славу шире Таре,
Да се врли братственици диче,
Кад јој крилају под иконе старе,
То походно здање међ првима ниче.

У вождовском крилу и крви и рода,
Да чува завете словенских народа.

                                     Тадија Поповић

* * *

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

У настојању да се на једном мјесту сумирају подаци до којих су дошли истраживачи поријекла породица и племена, а у дијелу који се односи на наше братство, као и да се од заборава отргне оно што је вриједно памћења, скице слике из живота и обичаја, успомене на пале борце, настала је ова кратка збирка о нашем братству. (х)

Прво издање публикације штампано је 1988. године под називом "Поповићи у Тепцима". Братство се у протеклом периоду развило, па су нам све чешће упућивани захтјеви за књигом, која је већ била давно подељена. Обезбедивши средства за штампање новог издања на чему се захваљујемо Живојину Благојеву, договорено је на ужем иницијативном одбору да се у ново издање унесу промене у родослову братства, да се текст допуни новим сазнањима о братству и унесе ново поглавље о природи и историји дурмиторског краја, у коме се налазе села Тепца и Подгора. У тим циљу је на двадесетак братственика упућен захтев са замолницом за податке, за допуну родослова, документа и друге податке од значаја за братство.

Са подацима, сугестијама и предлозима, материјал смо добили од свих од којих су тражени: Гојка Станишина, Ранка Вукадинова, Павла Благојева, Милорада Милијина, Павла Милијина, Витомирке Савове, Тадије Богданова, Раденка Гојкова, Милована Лучина, Милутина Вуксанова, Драгише Томова, Вукице Миликине, Бата Милутинова, Зорана Данилова, Милоице Љубова, Драгана Владимирова и Аца Драгојева, као и великог броја оних од којих смо добили податке телефоном.

За ангажовање на прикупљању података о нашим рођацима који живе у Ваљеву, Прибоју и Параћину, који су се поодавно одселили у те крајеве.

Коришћено је прво издање, чија архивска грађа није била велика, да би се могле описати све фазе живота и приказати услови у којима су живјели наши стари. Због тога су поједини периоди из живота остали нама непознати или су се описи ослонили на оскудна казивања и несигурна предања, која и нијесу могла бити провјерена методом укрштеног казивања из других крајева, па су утолико несигурнија, а у раду је у таквим случајевима дата напомена.

Коришћене су белешке из личних архива као и лична сазнања појединаца. Најзначајније писане белешке и податке за родослов оставио нам је Станиша Токов а сачувао их и допунио његов син Гојко. Захваљујући њима и казивању старих Тепчана, могла се реконструисати листа потомака попа Стевана Дубљевића - родоначелника Поповића. Зато им је братство неизмерно захвално, јер су својим дугогодишњим записивањем података о братству омогућили да се наши преци отргну од заборава. Њихове белешке о породицама уграђене су у родослов нашег братства. Хвала им!

Документа из личне архиве попа Стевана Милованова, која смо добили од његове унуке Смиље Милановић, учитељице из Ваљева, дају нешто више података о времену првог описмењавања у Тепцима, другом половином 19. вијека. Ипак, на светенцијама, које је сачувао Новица Милованов, иако нешто новијег датума, старији људи присутни погодбама још су се "потписивали" стављањем на уговоре ручног крста. Документа су у поглављу "Прилози".

У заједничким темама од значаја за братство, само је недостатак података и докумената разлог да се о некима писало више а о некима мање. Трагајући у Државном архиву и приватним архивама прикупљено је тридесетак докумената из историје братства која датирају од почетка 19-ог вијека. Архивском грађом, објављеним публикацијама и сјећањима настојало се да се што објективније опишу услови и вријеме у којима су се збивали догађаји из особитог поштовања према одивама и снахама уписана су у родослову имена породица и мјеста гдје су удате, односно из којих су доведене.

За протекли период од 280 година родословом је обухваћено 372 мушких и 315 женских потомака и 214 снаха, почев од родоначелника Стевана Дубљевића, приближно рођеног 1720 године, до најмлађих Поповића: Виктора Бобанова и Љуба Милоичина, рођених 1999. године и Николе сина Дејанова, рођеног кад и ова књига.

Били бисмо срећни када би подаци засновани на документацији, бар дјелимично могли бити од користи истраживачима прошлости нашег краја у периоду до последњег рата, о коме је времену највише писано у овом раду.

Радећи и гријеши се. Казивања ослоњена на усмене податке и предања, не тврдимо да су сасвим тачна, али без лоше намјере су и без теденције. То говоримо, унапријед се извињавајући за све пропусте у родослову, као и да би се са постојећим могло боље урадити.

Намјера је племенита, па сматрамо да неће бити тешко закључити да овај рад представља наставак чувања и неговања традиције у породици - братству, истичући и оно чиме је и она доприносила напретку и слободи. И да у првом реду истакне трајно сјећање на херојске подвиге жртава у борби за ослобођење земље од туђина и за бољу будућност генерација које долазе.

КЊИГА ЈЕ ПОСВЕЋЕНА ОНИМА КОЈИ  СУ ДАЛИ  ЖИВОТЕ
КАО  НЕПОСРЕДНИ  УЧЕСНИЦИ  У  БОРБИ   И  ПОКРЕТУ  ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ.

Најузбудљивије странице књиге су оне које описују њихову судбину, сликовите су и објективне, исписане на основу докумената. 

Ово је прича о њиховом родољубљу и борби против зла и насиља. Прича о људима који су изнад свега вољели своју отаџбину и слободу, вољели свој завичај, који није географски простор, већ духовна снага која их је окупљала и надахњивала.

Централно мјесто у књизи дато је управо њима, јер су својим животима платили цијену наше слободе. У књизи се говори о животу и обичајима, тешком времену, кроз које су пролазиле генерације и како су гинуле и које су велике жртве пале за спас отаџбине. Зато књига има и информативну функцију, јер ће читаоци моћи да се обавијесте о историјском развоју нашег краја, и учешћу нашег братства у њему и упути на истраживаче дурмиторског краја, о чему се укратко пише на почетку ове књиге.

ОВА КЊИГА НЕ МОЖЕ БИТИ  НИКАДА ЗАВРШЕНА,

УВИЈЕК ЋЕ СЕ ШИРИТИ И ДОПУЊАВАТИ,

- А ДУЖНОСТ НАМ НИЈЕ ЛАКА

САЧУВАТИ ДУХ ПРЕДАКА -

                                                                                 Аутор